U aprilu ove godine u Beogradu je održan treći Kongres Udruženja psihijatara istočne Evrope i Balkana i dvanaesti Nacionalni kongres Udruženja psihijatara Srbije. Po prvi put na ovom kongresu održan je simpozijum na temu psihijatrije, medija i Interneta “Savremena psihijatrija u svetu mas medija i Interneta”. Detaljan program kongresa i izlaganja u ovoj sekciji možete pogledati ovde.
Na kongresu sam imala prezentaciju po pozivu na temu Etičkih izazova sa kojima se suočavaju psiholozi, terapeuti i psihijatri, vezano za korišćenje društvenih mreža i medija. Sve je veći broj psihologa i psihijatara koji se okreće Internetu u različitim profesionalnim aktivnostima – od promocije usluga bilo reklamiranjem na Internetu ili sve češće putem društvenih mreža, do nudjenja usluga savetovanja i terapije putem Interneta. U oblastima koje se bave mentalnim zdravljem Internet se koristi kako u praksi tako i u istraživanjima. Obe oblasti otvaraju niz neregulisanih etičkih pitanja vezanih za etiku onlajn istraživanja i poštovanje etičkih principa prilikom sprovodjenja istih, i za etiku prakse u oblasti mentalnog zdravlja u okviru koje postoji veliki broj potencijalno problematičnih pitanja za koje postojeći etički kodeksi struka nemaju nikakvih smernica.
Etički problemi u sprovodjenju psihološko terapeutske prakse su naročito bitni i obuhvataju četiri velike oblasti: onlajn terapiju i konsultovanje, reklamiranje usluga,menadžment onlajn reputacije terapeuta i interakciju sa pacijentima-klijentima koja se odvija van terapijskog procesa. Bilo kakve usluge online terapije i konsultovanja trenutno predstavljaju etički najproblematičniji segment pre svega zato što ne postoje još uvek dovoljno podataka o efikasnosti iste. Onlajn terapija ima svojih prednosti ali nije najbolji izbor za svakoga. Psiholozi i psihijatri imaju etičku odgovornost da naprave najbolji izbor za svoje pacijente nudeći im onu uslugu koja u najboljoj meri odgovara potrebama klijenta a ne uslugu koja je lakše dostupna.
Uz analizu ovih etičkih dilema u prezentaciji je i naveden primer dobre prakse – etičkog kodeksa Kanadske psihološke asocijacije.
